Kada prodavac nepokretnosti nije u mogućnosti da lično prodaje svoju nekretninu, on može ovlastiti neko treće lice koje će to učiniti umesto njega. Osim punomoćja koje punomoćnik može preduzimati odredjuje sam vlastodavac (davalac punomoćja). Ova oblast regulisana je Zakonom o obligacionim odnosima.
Javni beležnici su prilikom prodaje nepokretnosti, za slučajeve kada prodavca nepokretnosti zastupa punomoćnik prilikom zaključenja predugovora/ugovora o prodaji insistirali na formalnom punomoćju, koje je moralo biti dato od strane vlastodavca u formi javne i solmnizovane isprave-javnobeležničkog zapisa. To znači bilo da punomoćje mora biti sačinjeno u onoj formi koja je propisana zakonom za ugovor za čije zaključenje to punomoćje služi. Nagrada za rad javnih beležnika kod solemnizacije punomoćja se kretalo u proseku oko 4.000,00 dinara.
Ovo je važilo i za druge izjave u vezi prodaje nepokretnosti (tabularne izjave, itd).
Dobra vest za sve prodavce koji nisu u mogućnosti da lično prisustvuju zaključenju ugovora kod javnog beležnika, i koji su prodaju nepokretnosti proverili trećem licu: došlo je do izmena i dopuna Zakona o obligacionim odnosima („Sl. glasnik RS“, br. 18/2020).
Šta to u praksi znači?
Izmenama Zakona o obligacionim odnosima, koje su na snagu stupile marta 2020. godine, propisano je da je punomoćje koje se prilaže beležniku radi zaključenja predugovora/ugovora, nije potrebno da bude u vodu javne-solemnizovane isprave, već je dovoljno da bude dato u vidu overenog potpisa, osim u slučaju kada se nepokretnost prodaje kreditnom kupcu.
To u praksi znači da je forma punomoćja znatno ublažena, što dovodi do smanjenja troškova prodavcima nepokretnosti.
Ovo se odnosi i na razne vrste saglasnosti kod prodaje nepokretnosti ( izjava supružnika, itd )
Smatramo da će ova zakonska novina ublažavanja forme punomoćja i saglasnosti jako povoljno uticati na efikasnije, ekonomičnije kupoprodaje nepokretnosti, i da će dovesti do značajnih ušteda u procesu kupoprodaje.
